S jeseni, kada su dani kraći, a vetar sa Tamiša počinje neprijatno da hladi, jedini koji pored reke nešto rade su lađari i alasi. Oni prvi, vode računa da pristanište na Tamišu kod Crvenog Magacina bude spremno za još jedan prihvat bele lađe koja je toga dana završavala svoj drugi krug između Pančeva i Beograda. Oni drugi, znali su gde riba “radi” i na kom mestu joj treba postaviti zamku.
Tih dana, međutim, svakodnevni ritam života na reci poremetila je grupa ljudi koji su bučno razgovarali i rukama nešto mahali u pravcu desne obale Tamiša. U grupi je bilo mladih, ali i onih starijih i viđenijih stanovnika naše varoši, a među njima i jedan visoki oficir.
Revnosni čitaoci “Pančevca” kojima nije promicala ni najmanja vest, mogli su sutradan, 22. oktobra 1922. godine, u svojim novinama da pročitaju: “Pri završetku lista saznajemo da naši varošani nameravaju osnovati veslački klub. Društvo bi nosilo ime “Dunav”. Nadamo se da će ovo udruženje naići na dobar odziv u našem građanstvu. Mi ovo osnivanje pozdravljamo i želimo novom društvu mnogo uspeha.” Čitajuci ove redove čitaoci su samo zavrteli glavom, misleći pri tom: evo još jedne novotarije iz belog sveta.
Ali nisu tako mislili glavni “krivci” za ovaj poduhvat. Samopregornim radom gospode Pere Pavlovića, Vilima Vajsa, majora Ilića, dr Milana Zaka, Alojza Filipovića, Jakoba Frajnda, Dragutina Srdanovića, Đure Halupe, Svetomira Žuržula, Ivana Stefanovića i drugih, počeo je rad Inicijativnog odbora za osnivanje veslačkog kluba u našoj varoši. Kada je ova grupa zaljubljenika u reku pripremila osnovna pravila, glavna (osnivačka) skupština Veslačkog kluba “Dunav” zakazana je za 5. novembar 1922. godine.
Dome, slatki dome!
U kući dr Milana Zaka, pred skupom od oko 40 članova, usvojena su osnovna pravila kluba i izabrana uprava. Počasni predsednik postao je Đoka Pavlović, veliki gradski župan, a počasni potpredsednik Pera Pavlović. Za Predsednika kluba, jednoglasnom odlukom skupštinara, izabran je dr Milan Zako. Potpredsednici društva postali su Vilim Vajs i Viktor Carina, tajnici su bili Jakob Frajnd i Milorad Todorov, blagajnici Jovica Pavlović i Miša Groj. Društvo je imalo svoje lekare – dr Irića i dr Radovančeva. Tehnički vođa bio je Alojz Filipović, a advokati kluba dr Mihovil Tomandl i dr Šandor Preler. U Upravni odbor su izabrani: Karl Fridrih Naj, Adam Filipović, Herman Gramberg, Milorad Stojšić, Gena Marković, Arsen Bošković, dr Šandor Herc i dr Hugo Lenard. Članovi Časnog suda bili su dr Mita Topolovački, dr Adolf Scitinski, Giga Stojnov i Mileta Zestrijan, a kontrolori su postali Artur Baden, Dragutin Voloko i Karl Najhauz.
U proleće, maja 1923. godine, počela je gradnja klupske kuće za smeštaj čamaca Veslačkog kluba “Dunav”, na desnoj obali Tamiša, a prema lađarskom pristaništu. Plan objekta izradio je Đura Antonović, građevinar iz Pančeva i vlasnik poznate firme “Braća Antonović”. U njegovom planu je stajalo: front klupskog doma biće 16,5 metara dugačak i 6 metara širok; Sama remiza biće dužine 20 metara i širine 4 metra; u njoj će moći da se smesti 12 čamaca raznih veličina; u kući će postojati garderoba, bife i paviljon sa ložama za gledaoce i muziku; ispred zgrade biće terasa ukrašena nasadima u vidu parka. “Za Pančevce ta kuća će biti jedan lep ukras na Tamišu, koji će na svakog stranca učiniti prijatan utisak. Građani će imati jedno novo ugledno mesto za šetnju i odmor” – pisalo je u “Pančevcu”. Prema predračunu Đure Antonovića, izgradnja kluba trebalo je da staje 95 hiljada dinara. Planirano je da se novac nabavi putem beskamatnog zajma i “Fonda opeka”. Članovi kluba su veoma brzo skupili 60 000 dinara od privatnika i bankara.
Dom je završen 18. jula 1923. godine – za samo dva meseca. Posle komisijskog pregleda, primili su ga stručnjaci firme “Braća Antonović”, uz konstataciju da u potpunosti odgovara svojoj svrsi. Ipak nije odmah otvoren. Razlog je bio samo jedan – nije postojao ni jedan komad nameštaja. Rešeno je da se dom otvori krajem avgusta, a da do tada članovi kluba nabave nameštaj.
Da li su čamci luksuz?
Do svečanog otvaranja prispela su dva čamca: školski četverac i jedan “per of”. Klub je, zbog nejasnih carinskih propisa, imao velikih problema oko njihovog carinjenja. Zahtevana je luksuzna carina koja bi za oba čamca iznosila 25 000 dinara, čime bi opstanak kluba bio doveden u pitanje. Mnogo vremena proveli su članovi uprave u razrešavanju ovog problema, sve dok se neko nije setio prijatelja njihovog sporta u liku ministra finansija dr Milana Stojadinovića i njegovog sekretara Novakovića. “Pomoću njih pušteni su čamci veslačkog kluba ispod carinjenja te će uskoro doći do njihove upotrebe” -zapisano je u “Banatskom radikalu”.
Čamci su izgubili tretman luksuzne robe i postali ono što jesu – sredstvo za bavljenje ovim sportom. I mada su još dugo Pančevom kolale razne priče o ovim čamcima, veslači su mogli da krenu u avanturu negovanja novog sporta koji će uskoro proslaviti ovaj grad.
Preuzeto iz Pančevca, 14. novembar 1997.
Sajt VK “Tamiš”
Adresa: Gradska šuma bb, Pančevo (desna strana Tamiša)
063 8398688
063 356 221
064 661 33 02
